Slobodne strane slobodnih Jagodinaca

уторак, 14. фебруар 2012.

Jagodina: čudno mesto za još čudnije biljke

Jagodina: čudno mesto za još čudnije biljke

Palmino ulje sve podmazuje

U Jagodini mogu da posluju jedino oni koji su u milosti vladajuće ekipe koju većgodinama predvodi Dragan Marković Palma. Neki će reći i da to nije vladajuća, već kriminalna ekipa




Nekada su Palma i njegovi saradnici krali na veliko i otimali cele fabrike. Sada je stigla kriza, nema se više kao nekada, pa se otima na malo. Važno je otimati, nebitno je koliko.

Novinar Milan Pantić bio je jedan od retkih koji su smeli da otvoreno pišu o jagodinskim problemima. Posle njegovog, do danas nerasvetljenog ubistva, u Jagodini je naizgled sve u najboljem redu. Poslednji slučaj na kojem je pokojni Pantić radio bila je pljačka nekada nadaleko poznate jagodinske pivare. Tadašnji direktor pivare bio je blizak Palmin saradnik, a u pljačkaški koloplet javnost je svrstavala i Radmila Bogdanovića, Miodraga Nikolića Femana, tadašnjeg značajnog finansijera DS-a, kao i Žiku Trifunovića, načelnika policije.

Palma je karijeru započeo još devedesetih godina prošlog veka, kada je zahvaljujući svojoj bliskosti sa Borislavom Pelevićem, a preko njega i sa Arkanom, otpočeo trgovinu ugljem na veliko. Kako je utvrđeno pred tadašnjim Anketnim odborom Savezne skupštine, Palma je za bagatelu otkupljivao celokupnu proizvodnju uglja pojedinih kopova, da bi taj isti ugalj zatim po višestruko višoj ceni prodavao krajnjim kupcima. Jedna od njegovih redovnih mušterija bila je i Vojska Jugoslavije, iako je VJ kao veliki kupac mogla ugalj da kupuje bez posrednika, direktno od rudnika.

Pošto je u ovu oblast delimično zaveden red, Palma je krenuo u pljačkanje u sopstvenom zabranu. Fabrika Resava iz Jagodine privatizovana je 2000. na taj način što je privatno preduzeće BCM otkupilo sve dugove ovog preduzeća, tada u stečajnom postupku. Pošto su na ovaj način isplaćeni svi poverioci, moglo je da se krene u proizvodnju. Nađeni su strani partneri, novi vlasnik je investirao u nabavku opreme i repromaterijala, a onda se isprečio Palma.

Vlasnik BCM-a Milisav Marković Buca nije hteo lokalnim oligarsima da plaća reket, pa je usledila neviđena pljačka njegovih preduzeća. Iako je poravnanjem završen stečajni postupak nad Resavom, opštinski sud dozvoljava naknadna prijavljivanja navodnih poverilaca koji se nisu pominjali za vreme stečaja, pa tako dolazi do pražnjenja računa ovog preduzeća.

U isto vreme opštinsko rukovodstvo vodi pravu kampanju protiv novog vlasnika Resave, tvrdeći da je preduzeće kupio daleko ispod njegove nominalne vrednosti. Da bi potkrepili ove svoje optužbe, opštinski mafijaši naručuju i reviziju procene vrednosti firme od jednog privatnog preduzeća, i za ovaj potpuno nepotreban posao plaćaju 250.000 tadašnjih dinara iz opštinskog budžeta.

Na ovaj način nahuškani radnici započinju štrajk i blokiraju rad svoje fabrike, a izmišljeni poverioci, pošto su ispraznili sve račune Resave, počinju sa zaplenom mašina i magacinske robe. Konačan rezultat: danas su svi nekadašnji radnici ove nekada uspešne firme na birou rada, a u fabrici nema ničega, čak ni instalacija koje je neko počupao i odneo. Preko sedam hiljada kvadrata poslovnog prostora nadomak centra Jagodine jedina je imovina kojomResava još raspolaže.

U trenutku izbijanja orkestriranog štrajka, da napomenemo, Resava je imala ugovore sa inopartnerima u vrednosti od nekoliko miliona dolara, koji nikada nisu mogli da budu realizovani zahvaljujući radničkoj pobuni i sudskim marifetlucima sa navodnim poveriocima.

Neposlušnom Buci nedavno je, opet zahvaljujući sprezi opštinske vlasti, mafije i pravosuđa, otet i stan pored lokala Irski pab. Bucin advokat tražio je donošenje privremene mere kojom bi se zabranilo uzurpatoru, preduzeću X Trade, da raspolaže spornim stanom do okončanja glavnog postupka. Sudija Gorica Milošević iz Osnovnog suda u Jagodini odbila je da donese traženo rešenje tvrdeći da nije konačno utvrđeno ko je vlasnik spornog prostora. Dakle, po sudiji, onaj ko je trenutno u tim prostorijama može da radi šta hoće, iako nije utvrđeno da on na tako nešto ima pravo. Zemlja Srbija.

Opklada

 

Krajem 2002. Milisav Marković Buca odlazi u kabinet Dragana Markovića Palme kako bi pokušao da nađe rešenje za krizu nastalu u Resavi. U tom razgovoru Palma mu nedvosmisleno stavlja do znanja da je jedini put za uspešno poslovanje u Jagodini bliska saradnja sa njim.

Na rastanku Palma sa gomile vizitkarti koje su stajale na njegovom stolu nasumice uzima jednu i daje je Buci. Palmine vizitkarte su u obliku malih knjižica u kojima je na svakoj strani po jedna od njegovih funkcija sa pripadujućim logom i brojevima telefona.

Po izlasku iz kabineta Buca otkriva da je odmah na početnim stranama pomenute knjižice rukom ispisan tekst: "Opklada Đinđić neće biti kad za (nečitko). Opklada odelo Pionir". Tu je i datum 9.11.

Nekoliko meseci kasnije Zoran Đinđić je ubijen, a do danas se niko od zvaničnika nije zainteresovao da istraži sa kim su to Palma ili neki njegov najbliži saradnik sklapali opkladu o dužini roka trajanja tadašnjeg premijera.

Нема коментара:

Постави коментар

Komentari nas,običnih malih ljudi,koji hoće da žive od svog rada,onih koji nisu ukrali ali su pokradeni!!