Dragan Marković Palma: Aga

Ranko Pivljanin | Preuzeto sa

Ne zna se tačno kad su se, nakon odlaska Turaka, u Srbiju ponovo vratile age - neki će reći da je počelo sa onim Miloševićevim domaćinima Rakom od Trstenika i Bidžom od Svilajnca - ali ih je, u međuvremenu, sve prevazišao neprikosnoveni gospodar Jagodine, stanoviti Dragan Marković Palma. Iako lokal-patriota, on polako prevazilazi okvire svog aginluka sa pretenzijom da uskoro aplicira za vezira. I za sada mu ide više nego dobro.

 

 Ovaj robusni čovek sa izgledom izbacivača iz noćnih klubova, tropskog nadimka i neslućenih sposobnosti, kikbokserske biografije i živopisnih političkih nastupa uporno se trudi da dokaže kako pored onog famoznog američkog, postoji još jedan san - onaj jagodinski

 

. Koji je neka čudesna kombinacija socijalizma i kapitalizma gde gospodar Palma igra ulogu velikog kapitaliste široke ruke koja hrani siromašne, deli pare, miluje dečicu, venčava neoženjene, svakog poslednjeg petka u mesecu rukuje se sa podanicima koji dolaze da se požale svom mejoru na to što ih tišti. Posle čega njihove muke nestaju, kao njegovom rukom odnesene.
 

Mada je istom znao da počupa kablove mikrofona na govornici tamošnje skupštine kada je trebalo dokazati da je on taj koji će narod jagodinski, a bogami i šire, povesti u lepšu i srećniju budućnost. To jest tamo gde večito sviraju Šopen i Betoven, a peva Ceca, junice se tele tri puta godišnje, žirafe imaju duple vratove, a prezrele neženje dobijaju vaučer sa potencijalnim mladama pride, za grčke obale. “Nema šta ja da dajem obećanja je sve i bez toga ispunjavam”, reći će ponosno.
 

Ponekad malo pobrka stvari, pa je pre nekoliko godina pozivao policiju da izvrši državni udar, ali kako se, valjda, u međuvremenu obavestio da je izvođač takvih radova obično vojska, nije više izlazio sa sličnim predlozima. Ili mu ta opcija, iz pozicije skupštinskog poslanika i koalicione klocne aktuelne vlade, više nije odgovarala.

Nakon političkog kaljenja u Stranci srpskog jedinstva Ž. R. Arkana, čuvenog patriote i „poštenog čoveka i domaćina“ (opus citatum - Palma) koga još uvek sa strahom pominju službenici skandinavskih banaka i seljaci po erdutskim vinogradima, on 2004. godine osniva sopstvenu političku partiju.
 

Bilo je najlogičnije da jedinstveni Palma napravi Jedinstvenu Srbiju. Uskoro je nenadano stiglo i prosvetljenje koje će večni gradonačelnik Jagodine pretočiti u sada već čuvenu rečenicu kako se “patriotizam ne sipa u traktor”. Posle toga se na njegovom putu - kojim je krupnim koracima grabio ka Evropi da je počeo nabijati komplekse i Tomislavu Nikoliću - više ništa nije moglo isprečiti.

 

Istovremeno, u suprotnom pravcu ka Jagodini i Palmolendu, zoološkom vrtu i akvaparku, hitala je politička elita Srbije, predstavnici diplomatskog kora, a tamo u prvim redovima pored ringa u kojem su se Arkanu u spomen mlatili kik-bokseri, nekoliko puta je viđen i uslikan Gospodar lično. U kome je Palma otkrio novo božanstvo, hvaleći ga u svakoj prilici, sve dok kleto prosvetljenje opet nije udarilo, pa je odlučio da autoritete, uključujući i koalicionog partnera Ivicu Dačića, stavi na mesto.

“Više ne možemo da odlazimo kod ‘tate’ u Beograd i da ‘tata’ iz Beograda govori nama šta ćemo da radimo u Srbiji, ma kako se ‘tata’ zvao i iz koje partije on bio”, reče Palma i potpisa peticiju o decentralizaciji Srbije onih Dinkićevih Ujedinjenih regiona. Koga je, svojevremeno dok je ono bio ministar ekonomije i regionalnog razvoja, bio planirao da mu otvori bazen sa fokama i pomogne oko nabavke pingvina.

 

A što se decentralizacije tiče, ona, iz Palmine vizure, može da ide do granica Jagodine, a unutra, normalno, ima da bude centralizacija.
 

Inače, Palma već duže prebacuje Ivici Dačiću koji ga je ozbiljno naljutio uvodeći u vrh SPS-a gej aktivistu Borisa Milićevića.

A izgleda jedino od čega neustrašivi Palma zazire su homoseksualci koje proziva u svakoj prilici, a zbog izjave da su on i njegova stranka „protiv svakog skupa homoseksualaca u Beogradu jer žele da pokažu da je bolest nešto normalno“ zaradio je sudsku presudu za diskriminaciju LGBT populacije (koja, opet preti njemu da će mu odrati kožu s leđa).

 

Njih je diskriminisao, ali je svim srcem podržao stranačkog kolegu narodnog pevača Radišu Uroševića kad je ovaj nekim zaumnim putevima sudbine završio u Upravnom odboru JP PTT Srbije, ali je ipak bio dovoljno mudar da ga ubrzo napusti. “Radiša Urošević je domaćin i legenda ‘srpske dvojke’, iskusan čovek koji je toliko svadbi otpevao i gde god je bio na veselju, tu se rodilo muško dete!”, preporučivao je Palma svog kandidata.

 

A ako takav CV nije bio dovoljan za poštanski saobraćaj i one njihove releje, onda nije nijedan. Tužili su ga i roditelji dece koja su se našla na stadionu gde se održavala vežba policije i gde je vazdušni udar od helikoptera na decu u publici prevrnuo reklame, a ugljena prašina iz čuvene „Kolubare“ na kojoj dan traje 25 sati našla se i po njegovim rukama.
 

Dragan Marković Palma rođen je 2. maja 1960. godine u Končarevu. Biografi su mu od školske spreme iščeprkali Školu učenika u privredi, dok on priznaje samo diplomu životnog fakulteta koji je počeo da studira još od malih nogu pomažući ocu da vadi pesak iz Morave i peče cigle, potom je prešao na vašarske šatre i menadžerisanje pevačima po seoskim terevenkama, da bi prve ozbiljne pare zaradio sa špediterom prevozeći ugalj.

 

Odatle do predsednika opštine Jagodina, bilo je samo pitanje vremena. Proglašen je za najboljeg menadžera i preduzetnika Srbije 1995. godine. Oženjen je, ima dva sina i petoro unučadi.