Фан(т)а(с)тична предизборна кампања жутих
Резиме све досадашње предизборне кампање жутих би се могао свести на
обећање о сасвим сигурним преговорима за улазак у ЕУ после тако
маестралног добијања статуса кандидата. Без обзира на јасну чињеницу да
се поменута унија увелико распада и да чак и уколико се одржи ми тамо
нећемо бити примељни за најмање десет година и свакако не у садашњим
границама, а богами гледајући слободу којом сепаратисти делају можда ни
под овим именом.
Да не дужимо о томе шта је све било услов за статус кандидата, то већ
сви знају, од признања фусноте или што би рекао Матија „фус нота је
срце Србије“, до даљњег дестабилизовања државе, давање сепаратистима све
већег замаха, уништавања економије итд. Нове услове који су на помолу и
од чијег испуњења зависи коначно приступање унији, тренутно нико не сме
ни да помене. Ако се има у виду страх од њиховог избијања у јавност али
истовремена проевропска кампања, онда не треба много памети да би се
схватило какве нас све недаће очекују уколико се препустимо или и
помислимо да је било која неистина којом нас трују са билборда и малих
екрана реална.
Сва остала кампања је усмерена на пљување опозиције и покушају да све
своје грешке којих је било и превише за једну малу земљу попут Србије,
пребаце на ту исту опозицију.
Најбеднија појава је свакако појава УРС-а, замислите партија која у
свом чланству има највећи проценат незапослених бориће се за
департизацију. Логично је дакле да су незапослени чланови УРС-а
ситуирани и да им посао у суштини не значи много. Међутим ко би таквима
добро ситуираним џабалебарошима указао своје поверење на изборима?
Странка чији је оснивач провео одређено време у свакој влади, на доброј
функцији, чији је сектор савршено стручно уништио и наравно ни за шта
још није одговарао пред лицем правде. Замислите само како би спровео
регионализацију Србије, не треба ни сумњати да би Војводина коначно
постала република, „Санџак“ добио аутономију, да би се југ Србије спојио
са Косметом, а ни Румуни и Бугари у тој ситуацији не би остали празних
руку. Под палицом савршеног стручњака за уништење молили бисмо Бога да
нам сачува бар „београдски пашалук“.
Капмања „Преокрета“ Чедомира Јовановића, Вука Драшковића истог оног
Вука који је „злих“ деведесетих наступао као патетични пијетистички
верник (каквих истина има код нас али веома мало и на њих се гледа као
на људе у прелести што Вук до данас није успео да провали) а који данас
са својих нових а заправо старих атеистичких позиција сматра да ако и
има раја ЕУ је три пута већи рај (или што би рекао народ – „веру за
вечеру“) и најстаријег кандидата за парламент (старијег чак и од
Кркобабића) Захарија Трнавчевића, чија коалиција ништа осим пута у
благодети Европе не обећава, али са србомрзачким изјавама не посустаје
ни за Зукорлићем а ни за Хашимом Тачијем, Чанком и осталом екипом
„сврстаних“. Лоша глума пропалих уметника, пијаних писаца и краљица
подземних тунела док причају о Чединој младости и енергији потпомогнутој
којекаквим хемијским препаратима, савршено употпуњује његов распукли
поглед са билборда.
Не треба заборавити ни Дачића, одраслог и премудрог са својом
вансеријском коалицијом (СПС- ПУПС – ЈС), чија би парола требала да
гласи „за дужи живот“, наравно уколико би Кркобабић обећао да ће својим
исписницима одати тајну еликсира младости. Све у свему кампања се
заснива на дозама национализма и једнодневним хапшењима, јавним испадима
господина Палме који се не сналази најбоље у времену, па су му тако
Шопен и Бах малтене савременици.
Да ли је кокошкама било хладно ?
Жути су доказали да немају контакт ни са народом ни са реалношћу
.Овакву предизборну кампању Тадићеву могао је да осмисли само неко ко
жарко жели да га што пре свргне са власти и пошаље у заборав. Да ли је
то Шапер или и Шапер има свога шаптача, то ћемо сазнати вероватно онда
кад се буде писала историја пропасти жутог режима.
Замислите запрепаштен изглед сељака кога је Тадић својевремено питао
да ли је кокошкама било хладно. Поплава, елементарна непогода, разрушени
домови, страдали људи, а председник, пардон бивши председник пита
човека „је ли кокошкама било хладно“ и додаје да су и кокошке жива бића.
Да није тужно било би смешно колико и шоу Монти-Пајтоноваца. То је
однос жутократије према грађанима Србије. Један ступидан и патетичан
наступ је уједно и одраз све интелигенције оних који су нас за 10 година
срозали на ниво неке афричке земље из предколонијалног периода.
Предизборне мере штедње
Предизборне мере штедње
Међутим и поред тога што мазећи краве и јариће изгледају као марсовци
шоу маст гоу он, колко пара толико и музике. Недавно је једна велика
фирма из Новог сада, која своје продајне објекте има по целој северној
покрајини добила две екстра локације за постављање својих џиновских
контејнера за продајни простор. Што је, зна се, јако тешко добити без
претходно потисаног уговора са ђаволом, а ђаво кад тад дође по своје. У
несташици новца за даље финансирање кампање, одржавање чланства и
одржавање реда и мира у странци која на очиглед свих нас тоне иза златне
завесе, поменута фирма (чије име не наводимо због поверљивих извора)
сада на уштрб својих запослених враћа свој данак. Тако да је 1200
запослених приморано да плаћа изборну кампању ДС-а, кампању странке која
их је довела до тога да примају минималац и која сада од те сиротиње
узима и то последње парче хлеба из уста. Плата радницима ће бити умањена
за 10-15 %, што доводи до просека од 3000 динара по раднику, односно
укупно три и по милиона динара(3 500 000), што је довољно од једне фирме
да се поткрепе неки основни трошкови а ако знамо да ова фирма није
јединствен случај, онда сваки запослени чија је плата умањена треба да
зна да на то смањење није утицала европска криза већ је из свог џепа
плаћао изборну кампању ДС-а.
Уколико кампању жуте странке, куге која је похарала Србију
финансирају њени грађани, значи ли то да су фотељољупци коначно остали
без заштите запада и њених финансијера? Ако је то истина а по свему
судећи да је управо тако, жутократија која је навикла на лагодан и добро
плаћен живот, овај пут ће још жешће ударити по сиротињи. Поред
приватних поседника чији радници плаћају жуту кугу, у групу оних
несвесних финансијера спадају и радници у здравству, администрацији и
осталим државним и јавним секторима. Иако је то парадоксално да се пред
изборе власт упушта у један такав подухват да у државном сектору смањује
плате, значи смањује их својим највернијим гласачима сад знамо и зашто
се то ради.
Ни Милошевић у своје време није био толико глуп да пред изборе
смањује плате и дели отказе. Месец дана пред изборе жутократија је прво
ударила на сељака, укинула субвенције, смањила плате у државној управи и
здравству. При том бивши председник убеђује младе како је потребно да
отварају приватне фирме и да на тај начин сами себи обезбеде посао.
Јасно је да Тадић никад није имао приватну фирму, нити зна колико кошта
једна приватна фирма, поготово у условима српске привреде кад се више
затвори фирми него што се отвори, управо у условима које је његов режим
произвео. Ипак могао је макар да се распита.
Шта се мота у главама Тадићевог мелтинг-пота
Србија је дефинитивно на издисају. Продужење власти жутократског
режима уједно би значио и крај постојања Србије као државе. У држави
Србији захваљујући режиму сви имају погодности сем грађана Србије.Србија
је увозно зависна земља, у којој владају страни капиталисти а гуше се
домаћи, домаћа привреда не постоји али зато страна привреда профитира на
рачун ресурса Србије. Ресурсима Србија је можда и најбогатија на
Балкану, шуме, водена снага, чисти извори, руде (нарочито оне отете на
Космету) плодне равнице и планине, једном речју са мало труда могли
бисмо пре свега да обезбедимо сасвим нормалан приведни раст и развој,
уместо тога смо дошли у ситуацију да увозимо све и свашта да би наша
монополистичка власт могла да убере проценат од тога . Заиста бисмо
требали да усвојимо те европске законе и стандарде, ако ни због чега
другог а оно барем да се ратосиљамо наших бездушних монополиста и
жутократских лопова.
Нема коментара:
Постави коментар
Komentari nas,običnih malih ljudi,koji hoće da žive od svog rada,onih koji nisu ukrali ali su pokradeni!!