Пројекат жутих – Србин вреди пакет хране!

27. 04. 2012 12:13 | Весна Веизовић

Весна Веизовић

Прљава, а самим тим и губитничка, изборна кампања коју је повео Борис Тадић са ДС-ом и поред утиска који може да се стекне после наручених истраживањаи анкета, које намешта сам режим, ипак не даје резултате. Чак и њима, који су одавно отуђени од сопственог народа, је јасно да је ДС на губитку, однсно да му је рејтинг забрињавајаће, чак можемо рећи алармантно, низак.

Осим трулог слогана „за бољи живот“, где се већина грађана запитала „ЧИЈИ?“, ДОС-овци су показали да немају чак ни оргиналних идеја. Пре четири године један од разлога због ког је народ празног стомака гласао за Тадића било је лажно обећање Динкића, једна од најчувенијих лажи предизборне кампање „1000 евра акција“. Међутим не само што обећање није испуњено а народ остао празних шака, већ смо сада суочени са спиновима у којима, без трунке срама, актуелна власт малтене понавља све оно од пре четири године. Дакле народу опет обећавају радна места кроз виртуелне инвестиције, непостојеће паре, висок стандард и ко зна шта још. Таква крајње безобразна и понижавајућа обећања (јер гладан и намучени народ је лако лагати) нису забележена у последњих двадесет година српског вишестраначја, мада од жуте коалиције која је видно очајна и уплашена због могућности губљења власти, штавише уколико би се спровела правна реформа неки би их завршила и у затвору, уколико не и мало већи број због издаје националних интереса и продаје Косова, можда и није требало да очекујемо витешку борбу на текућим изборима. Али морамо констатовати да су у лажима и безобразлуку превазишли и сами себе.

Влада која је изненада почела да се понаша као најљућа опозиција, пљујућу по досадашњем режиму, односно по самима себи нема више шта да понуди. Акција, којом нас позива да свако преузме одговорност за себе и пронађе посао није далеко од научне фантастике, шта више сценарио Хичкокових филмова има више реланости него предизборна кампања жутих. Тако да је очигледно да се иза њихових лажи и оптимизма без покрића крије нешто доста теже. Иза победе којој су тако сигурни неће стајати гласачи. Односно стајаће али неки виртуелни, непостојећи бирачи, а можда и велики број мртвих.

Поред напред побројаних темељ евентуалне победе жутих (не дај Боже) могу бити и они купљени. Недавно ми се познаница „похвалила“ како је лако зарадила двадесет евра. Наиме једна новокомпонована странка чији је лидер био до сада у свакој влади је нашла начин како да афирмише младе незапослене гласаче да им ови продају свој глас. На који их начин налазе не знам али је јасно да имају систем бирања тих „младих“ и да своје гласове за паре не нуде свима. Од прилике довољно је да сте старијји од 18 година и да можете да гласте, да вам је потребан новац и наравно да сте спремни да, услед сопствене беде, продате себе, а и државу. Јер тим гласом који је већ издефинисани лопов купио од вас, чините не само зло себи, опозицији, којој нисте самим тим дали ни шансу да се покаже, већ и својој деци. Једноставно држава у којој живимо и ови дани који су нам протраћени у беди и јаду под жутом окупацијом никада нам неће бити враћени.

Питах познаницу јели већ узела новац а она ми одговори да није тако једноставно, новац ће добити али тек када се избори заврше и она им донесе доказ. Доказ са којим ћете подићи новац је следећи. Када заокружите број странке за коју сте гласали потребно је да листић усликате мобилним телефоном и да са том сликом доћете код особе која је са вама претходно уговорила „посао“, и од прилике то је то. Прилично се обуздавајући, објасним јој да када буде сликала заокружени број, бар нека прецрта листи и убаци га као неважећи у кутију, мада не сумњам ни да ти неважећи неће послужити у корист жутих.

Наравно да ове приче нису реткост, и да смо имали случајева и до сада куповине гласова.

За време комунизма је народ гласао из страха, не само за своју слободу већ и за сопствени живот. Деведесетих смо имали примера продаје глсова за шећер и брашно, већином у мањим местима. Али можда никада до сада гласови гладних људи нису били јефтинији.

Да ли је могуће да наша Србија вреди један пакет хране од пет хиљада динара?

Дошли смо до тога да је све могуће! Конкретан пример куповине и продаје гласова имамо у Бечеју. Где једна до сада непозната госпођа, као посредник између народа и ДС-а објашњава својим жртвама шта и како треба да ураде да би добили пакет хране чија је вредност најмање пет хиљада динара. Нажалост снимак не иде од самог почетка па стога је представљање извесне госпође, или госпођице, изостављено, али оно што је заиста битно и начин на који Демократска странка купује гласове од људи, њиховим новцем је забележено и преведено.

ДС: Вегете, 20 кесица супа и тако то што треба за кућу. Не треба мени ништа, само ваше име и датум рођења и број телефона и улица и број. И онда шестог кад су избори, дан два пре ја бих назвала и кад вама одговара да дођемо ми колико по вас и онда до бирачког места би вас одвезли… Има пет листића, пошто су сад сви избори, значи не само за председника, него сви ови и локални и шта ја знам… И значи можете сви да пишете, небитно што сте сви породица, значи свако посебно ће добити пакет.

Женска жртва: Колико један пакет вреди?

ДС: Па не знам, ови су рекли да пакет вреди три хиљаде динара, ја колико сам рачунала то вреди пет. Само паштета је хиљаду и осамсто динара, значи карнексова од шездесет динара или колко коштају. И остало, значи то вреди више. Овај… Онда би ми, кад би дошло по вас, објаснили на ком папиру овај, јер не пише на сваком исти број.

Мушка жртва: Да, да , да.

ДС: Тадићеви, демократска странка, немам појма. И онда би рекли на ком папиру који број да заокружите. Одвеземо вас, вратимо вас одмах и одмах добијете пакет.

Женска жртва: Оће то бити као Динкић што је дао оне акције? Оће тако бити пакет као што је Динкић дао акције? Бесплатне акције као што је дао хиљаду евра?

ДС: Не ово ћете сигурно добити. То вам ја гарантујем.

Женска жртва: И са тим купује народ? Треба да га је срамота.

Мушка жртва: Па шта има? Па не мора…

Женска жртва: Нема проблема, па оћу, што да нећу. Мени је свеједно за кога ћу гласати.

Мушка жртва: Па чекај, добијеш заокружени листић?

ДС: Не, не, не, не. Није свеједно госпођо, кад од ових не добијете ни хвала ни здраво.

Женска жртва: А шта сам добила од њега? Ево видите шта смо добили од њега. Годину и по дана мој муж динара није добио из фирме. Па што Тадић није дошао да види фирму а струју су дошли да ми исеку?! А све се краде по Бечеју. Овај из Електро Војводине не иде да скида и да види ко краде струју и да добије социјалну помоћ, па можда уплати, а мени дође три пута на дан да види дали сам уплатила. Е то ми је сине мој донео Тадић. Ал гласаћу за њега, нека нас уништи до краја.

Мушка жртва: И треба да нас уништи!

Женска жртва: Боље Србин да нас уништи…

Ту се снимак завршава и сигурно је да овај перфидан и лукав начин куповине гласова гладног народа није јединствен случај. Захваљујући неколицини људи, у овом случају двоје становника Бечеја, поштених грађана, којима је доста лоповске власти Бориса Тадића, овај снимак је доспео у јавност.

Србија није пропала земља, и не треба окренути главу од ње, нити клонути и продати је за Карнекс паштете које су купљене нашим новцем. Треба бити оно што су многи појединци услед крајње беде заборавили – Србин. Достојанствен и са сачуваном надом да ћемо се из пакла, у који нас је коначно довукао овај жути режим, извући, али само под условом да свој глас не продамо. Јер шта онда када се поједе пакет хране који вреди пет хиљада динара? А он се поједе за неколико дана. Јер вреди издати себе тако јефтино. Ако хоћемо да будемо људи то, без обзира не беду у којој смо, не смемо себи никада дозволити.